Vladičin Han je grad koji se često opisuje kao srce juga kada je reč o trubačkoj tradiciji. Iako mala sredina, iznedrila je generacije muzičara čije su trube osvajale publiku i žirije na svim važnijim festivalima u zemlji, a posebno na prestižnom saboru u Guči. Ovaj pregled podseća na najistaknutije umetnike iz ovog kraja, njihove najveće uspehe i trag koji su ostavili.
Najpre se mora pomenuti Boban Marković, jedan od najčuvenijih trubača Balkana, čije ime se decenijama vezuje za moćni zvuk južne Srbije. Njegov orkestar je u Guči osvajao brojne nagrade za najbolju trubu i orkestar, a nastupi širom sveta učvrstili su njegov status legende. Njegov doprinos promociji romske muzičke baštine i lokalnog melosa gotovo je nemerljiv.
Tradiciju je nastavio njegov sin Marko Marković, koji je uspešno preuzeo vođenje orkestra i nastavio niz domaćih i međunarodnih nastupa. Njihova porodična priča najbolje pokazuje kako jedan grad može postati rasadnik talenata i čuvar jedne specifične muzičke tradicije.
U istoriji ovog kraja nezaobilazno mesto imaju i Osman i Slobodan Salijević. Osman, koji je već šezdesetih godina bio poznato ime, dodatno je stekao slavu pesmom „Mesečina“, dok je Slobodan svoj pečat ostavio virtuoznim sviranjem i brojnim nastupima. Njihova porodica značajno je doprinela da se truba iz Vladičinog Hana čuje daleko van lokalnih granica.
Pored njih, u kolektivnom sećanju žive i pioniri poput Junuza Ismailovića i Stojana Krstića, koje lokalni mediji često ističu kao prve istinske majstore ovog instrumenta. Oni su svojim radom utrli staze generacijama koje su dolazile.
trubacibalkan.rsSavremeniju scenu obeležili su orkestri Bojana Krstića i Bojana Ristića. Orkestar Bojana Krstića dobitnik je mnogih priznanja, a njegov najveći uspeh svakako je osvajanje Majstorskog pisma u Guči. Njegov sin Luka, iako veoma mlad, već vodi sopstveni sastav i smatra se jednim od najvećih nada srpske trube. Bojan Ristić, pripadnik mlađe generacije, postigao je značajan uspeh osvajanjem nagrada na 62. saboru u Guči, potvrdivši da nova talas trubača sa juga Srbije donosi svežu energiju.
Ova priča govori o kontinuitetu: od prvih majstora poput Junuza i Osmana, preko Bobana i Slobodana, pa sve do savremenih Bojana i njihovih naslednika — svaki od njih obogatio je tradiciju i ostavio svoj jedinstveni trag.
Bend Kobre posebno ističe da pripadati ovakvoj sredini znači i ponos i obavezu. U našim redovima sviraju muzičari koji su sarađivali sa pomenutim velikanima, a neki od njih su ponikli upravo iz njihovih orkestara. To je dokaz da u Vladičinom Hanu truba nije samo muzika, već i način života, prenet s generacije na generaciju.